Ukoliko grejanje i ventilacija u prostoriji nisu dovoljni, može se javiti kondenzacija, naročito na izolacijskom staklu. Kondenzacija je prirodna pojava koja se događa na hladnim površinama prilikom visoke koncentracije vlage u vazduhu. Češće se događa zimi, kada je razlika između sobne i spoljne temperature velika. Najefikasniji način za sprečavanje ove pojave je povremeno kratkotrajno provetravanje prostora i održavanje konstantne sobne temperature. Što je koncentracija vlage u atmosferi viša, to je potrebno češće provetravanje.

Dugoročno gledano, kondenz koji se stvara na celoj površini stakla sliva se na površine krila i okvira, što pod određenim okolnostima rezultira nastankom mrlja i gljivica na ćoškovima profila.

Takođe, kondenzacija smanjuje količinu propuštanja svetlosti i ometa dobar pogled.

Da bi se izbegla pojava kondenzacije sa unutrašnje strane izolacijskog stakla, treba se pridržavati sledećeg:

Sobna temperatura morala bi odgovarati količini vlage koja se proizvede. Topli vazduh može apsorbirati više vodene pare nego hladni. Onaj deo vodene pare koji vazduh ne može "nositi" kondenzuje se na okolnim površinama. Prema tome, što više vlage proizvodimo, to bi sobna temperatura trebala biti viša.

Izvor topline smešten ispod prozora omogući ce cirkulaciju toplog vazduha uz prozorsko krilo i tako sprečiti kondenzaciju.

Toplom vazduhu se mora osigurati slobodna cirkulacija uz staklo, na šta treba posebno obratiti pažnju prilikom postavljanja nameštaja ili ugradnje prozorske klupice.

Kondenzat na unutarnjim površinama stakla

Moderan prozor odlikuju odlični profili, kvalitetne zaptivke i odlično toplotno zaštitno zastakljenje. Kod starih prozora praznine između okvira i krila na jednoj i okvira te zida na drugoj strani nikada nisu bile potpuno zalepljene. Zato je bilo oko tih prozora neprestano kruženje zraka, koje je u nekom smislu istovremeno značilo i trajno luftiranje prostora.

Novi prozori odlično dihtuju, oko njih ne postoji kruženje vazduha. Zbog visokog toplotnog zaštitnog zastakljenja (nizak koeficijent k), postoji mala razlika između temperature prostora i temperature na unutarnjoj strani stakla. I zbog toga je kruženje vazduha oko prozora minimalno i prolaz vazduha kroz zatvoreni prostor ne postoji.

Čak i najkvalitetnije izolacijsko staklo nužno rosi, ako je u prostoru previše vlage. U svakom domacinstvu nastane prilikom kuhanja, kupanja i sušenja odeće velika količina vodene pare. Čak i čovek putem disanja doprinese nastanku vlage (u toku osam satnog spavanja ca.1 litra). Četvoro člana porodica dnevno proizvede približno 10 litara vode u obliku vodene pare.

Zbog te dodatne količine vlage nastane u prostoru tolika relativna vlažnost, da može doći do kondenzacije. Zato se mora taj višak vlage pomoću provetravanja odstraniti. U suprotnom reskiramo, da vlaga prouzrokuje štetu na nameštaju ili na građevinskim elementima.

Zbog toga moramo nove prozore, kod kojih zbog dobrog brtvljenja ne postoji prirodno provetrenje, redovno otvarati.

Uputstvo za pravilno provetravanje:

Ujutru sve prostorije (posebno kupatilo i spavaću sobu) provetravamo 10-15 minuta. Po potrebi tokom dana više puta proluftiramo prostorije. To vršimo nakon svakog kuvanja ili kupanja. Tokom provetravanja, prozore ne otvaramo samo na pola, već na široko. Na taj način sa podjednakim učinkom provetravanja postizemo upola manje gubitke energije.

Tokom provetravanja zatvorimo dovod energije grejanja. Po mogućnosti grejemo sve prostorije podjednako. Noćna temperatura neka ne bude više od 5° C niža od dnevne. Na taj način sprecicemo, da vlaga na ohlađenim površinama kondenzira. Sa pravilnim provetravanjem prehranimo energiju, ostvarimo prijatnu i zdravu klimu, i sprečimo nastanak štete.